Contact Improvisation

Contact Improvisation je oblik improvizovanog plesa zasnovan na zajedničkoj težini, fizičkom kontaktu, zamahu i osetljivom slušanju između tela. Istražuje kretanje kroz dodir, gravitaciju, ravnotežu i tok, naglašavajući izbor u realnom vremenu, a ne koreografiju.

Ova forma se praktikuje širom sveta na časovima, svirkama, radionicama i nastupima, i široko se smatra jednom od temeljnih praksi koje utiču na savremeni improvizacioni ples i svesno kretanje.

Poreklo

Contact Improvisation je pokrenuo 1972. godine Stiv Pakston, američki plesač i koreograf povezan sa postmodernim plesom. Forma je nastala iz Pakstonovog istraživanja gravitacije, refleksa, padanja i fizičkog dijaloga, a prvi put je javno predstavljena kroz nastupe i radionice u Sjedinjenim Državama.

Od svojih početaka, Contact Improvisation se razvijao kao otvorena, evoluirajuća praksa, a ne kao kodifikovana tehnika, šireći se kroz razmenu vršnjaka, eksperimentisanje i praksu zajednice.

Osnovni principi

Contact Improvisation se vodi nekoliko osnovnih principa:

• Fizičko slušanje — usmeravanje pažnje na dodir, pritisak i znakove pokreta.
• Deljena težina — istraživanje podrške, protivteže i opterećenja između tela.
• Inercija i tok — rad sa inercijom, padanjem i oporavkom.
• Improvizacija — kretanje nastaje spontano kao odgovor na trenutne uslove.
• Nehijerarhija — uloge vođe i sledbenika nisu unapred definisane.

Praksa vrednuje senzaciju, percepciju i prilagodljivost u odnosu na estetsku formu.

Vežba

Contact Improvisation se obično vežba na:

• časovima — strukturiranim istraživanjima veština kao što su kotrljanje, padanje, dizanje i osećaj.
• džemovi — otvorene sesije gde plesači slobodno istražuju pokret u parovima ili grupama.
• performansi — improvizovane ili poluimprovizovane prezentacije.

Pokret se kreće od suptilnog pomeranja težine do dinamičnih podizanja i spuštanja. Plesači neprestano pregovaraju o granicama, bezbednosti i pristanku kroz otelovljenu svest i komunikaciju.

Ne postoji fiksna koreografija. Pokret nastaje iz fizičke interakcije, pažnje na gravitaciju i reakcije na partnere i prostor.

Dodir, bezbednost i saglasnost

Dodir je ključan za Contact Improvisation. Kao rezultat toga, savremena praksa stavlja snažan naglasak na:

• saglasnost i lične granice,
• jasnu komunikaciju (verbalnu i neverbalnu),
• samoodgovornost i brigu o drugima,
• prilagodljivost različitim telima, sposobnostima i nivoima udobnosti.

Mnoge zajednice eksplicitno artikulišu sporazume o džemu i bezbednosne smernice.

Muzika i okruženje

Contact Improvisation se može vežbati uz muziku, zvuk uživo ili u tišini. Tišina se često koristi da bi se pojačala pažnja na fizičke osećaje i komunikaciju sa partnerom. Muzika, kada je prisutna, funkcioniše kao podržavajuća atmosfera, a ne kao pokretačka struktura.

Zajednica i prenos

Contact Improvisation nema centralno upravno telo niti sistem sertifikacije. Znanje se prenosi kroz:

• radionice i festivale,
• lokalne časove i svirke,
• vršnjačko učenje i mentorstvo.

Ova decentralizovana struktura doprinela je prilagodljivosti forme i njenom globalnom širenju.

Uticaj i nasleđe

Contact Improvisation je imao značajan uticaj na:

• savremeni ples i performans,
• somatske prakse pokreta,
• svesne modalitete plesa,
• fizičko pozorište i eksperimentalni performans.

Mnoge kasnije svesne plesne prakse crpe iz Contact Improvisation-ovih principa prisustva, improvizacije i otelovljenog dijaloga.

Odnos prema svesnom plesu

Iako Contact Improvisation nije inherentno meditativna ili terapeutska praksa, široko je prepoznata kao ključni pretak oblasti svesnog plesa. Njen naglasak na svesnosti, relacionom kretanju i improvizaciji snažno je uticao na kasnije prakse kao što su 5Ritmova, Open Floor i drugi oblici meditacije pokreta.

Spoljašnje veze

• Contact Improvisation - Kanada: https://www.contactimprov.ca